👥 Političari🏛️ StrankeO projektu🔐 PrijavaRegistracija

← Sve stranke

Treća Srbija

    Treća Srbija — Bogata Srbija je bivša politička stranka u Srbiji. Nastala je 2015. godine pripajanjem organizacije Treća Srbija stranci Bogata Srbija registrovanoj od 2011. godine. Treća Srbija delovala je od 2012. do 2015. godine kao udruženje građana, a nastalo je na osnivačkoj/izbornoj skupštini održanoj 13. oktobra 2013. u Beogradu, izdvajanjem iz Pokreta za život — Dveri. Za prvog predsednika stranke izabran je Aleksandar Protić, koji je bio član i producent muzičke grupe Beogradski sindikat, a za njegovog zamenika Miroslav Parović,tada šef odborničke grupe izabran sa liste Pokret za život Dveri — Miroslav Parović u Novom Sadu, koji je potom 22. marta 2014. na Generalnoj skupštini ove organizacije sa 29 godina izabran za drugog predsednika Treće Srbije kao najmlađi lider jedne političke partije u Srbiji. Prvi put na izbore, izašla je u Zemunu 2. juna 2013. godine, i na svom prvom odmeravanju političke snage osvojila oko 2% glasova. Izbori 2014. prvi su parlamentarni izbori na kojima je ova stranka učestvovala samostalno. Od tada do danas učestvuje aktivno u političkom životu Srbije. Jula 2015. Miroslav Parović kao predsednik Treće Srbije — Bogate Srbije koristeći ovlašćenja isključuje iz partije generalnog sekretara sa kojim odlazi nekolicina članova. Usled potrebe za prilagođavanjem savremenim trendovima u evropskoj politici odlukom organa partije 17. decembra 2016, donete su odluke o promeni načina unutrašnjeg organizovanja, kada je prerasla u Narodni slobodarski pokret. Termin Treća Srbija zadržan je kao naziv političke platforme Narodnog slobodarskog pokreta.

    Izvor: Vikipedija (CC BY-SA 4.0)

    Program

    Program ove stranke još nije pronađen (stranka nema zvaničan sajt na Wikidata).

    Ljudi iz stranke u arhivi

    Najnovije izjave

    Miroslav Parović10. 11. 2026. · predsednik
    politika
    „Moj predlog je da vlada bude oročena i u pogledu vremena i u pogledu tema kojima će se baviti upravo da se predstavnici nove vlasti ne bi rasplinuli. Dakle, vladu suziti i politički i vremenski. Tako bi, u prvih 100 dana rada bilo npr. 100 krupnih hapšenja, među kojima je i Vučić. To bi praktično završilo s epohom gde je sve smeće svih prethodnih decenija unazad, sa tajkunima, lažnim herojima koji su pobeđivali u svim ratovima koje smo izgubili, kriminalcima i ostalima, bilo uvlačeno u sistem na čijem je vrhu bio upravo on. Hapšenjem najodgovornijeg stavila bi se tačka“
    ☆ Sačuvaj
    📰 Srbin InfoOriginal ↗
    Miroslav Parović10. 11. 2026. · predsednik
    politika
    „Vučić mora da ima sudbinu Iva Sanadera (Hrvatska), a nikako Viktora Orbana (Mađarska) ili Mila Đukanovića (Crna Gora). Jedino za šta su građani sasvim sigurno glasali 25. oktobra jeste referendum za i protiv Vučića – za normalnu državu bez kriminala ili da nam kriminal vodi državu. Ako je ubedljiva odluka naroda bila da nećemo kriminalce na vlasti, onda je sasvim logično da ne gubimo vreme u javnosti, i da se treba koncentrisati na to Vučić, kao ‘vođa kriminalnog režima’, pred našim zakonima i sudovima bude procesuiran za ono što je počinio protiv naroda i države“
    ☆ Sačuvaj
    📰 Srbin InfoOriginal ↗