Srpska napredna stranka (SNS)

Politički spektar

Aleksandar Vučić je nakon osnivanja SNS odustao od podrške formiranju Velike Srbije, dok je Tomislav Nikolić izjavio da će SNS nastaviti pristupanje Srbije Evropskoj uniji. SNS je za svoje glavne zadatke proglasila „borbu protiv korupcije i ostvarivanje vladavine prava”, a sebe opisala kao „državotvornu stranku”. Njena bela knjiga (izborni program) objavljena je u oktobru 2011. Jovan Teokarević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, opisao je njihovu ideološku orijentaciju kao „potpuni zaokret” u poređenju sa Srpskom radikalnom strankom (SRS). Bojana Barlovac, novinarka Balkan Insight, izjavila je da se SNS „mnogo zbližila sa DS po svom profilu politike”, iako je 2013. SNS opisala kao konzervativnu stranku. SNS je opisana kao populistička stranka. Sonja Biserko je navela da je SNS populistička stranka, kao i da je svoju ideološku sliku izgradila na „društvenom nezadovoljstvu”. Zoran Lutovac, politikolog i kasnije predsednik DS, nazvao je SNS populističkom strankom. On je dodao i da SNS nema „koherentnu ideologiju” i da njena koalicija „uključuje sve, bez obzira na njihovu ideologiju”. Naučnici i politikolozi kao što su Žisten Vajs i Florijan Biber takođe su se složili da je SNS populistička stranka. Zoran Stojiljković i Dušan Spasojević, profesori Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, napomenuli su da je formiranjem SNS politički sistem Srbije dobio karakteristike umerenog pluralizma i opisali SNS kao sveobuhvatnu stranku. Pored toga, napomenuli su da je SNS formirana kao stranka desnog centra, iako je njen imidž posle izbora 2012. pomeren ka centru. Stojiljković i Spasojević su primetili i da je SNS pokazala „jasne populističke elemente”, te da su „populističke ideje sastavne i važne za njen ideološki profil”. Marko Stojić, predavač na Univerzitetu Metropoliten u Pragu, takođe je primetio da SNS ima eklektičan ideološki profil, kao i da joj nedostaju čvrsti politički principi, dok je takođe opisao i kao „tipično sveobuhvatnu stranku”. Erik Gordi, profesor na Londonskom univerzitetskom koledžu, SNS je video kao strankom „baziranom oko [Vučića]”. Politička analitičarka Ivana Petronijević Terzić je SNS opisala kao klijentelističku stranku i rekla da SNS ne predstavlja nikakvu ideologiju niti kategoriju stanovništva. Dušan Milenković, politički konsultant, uporedio je SNS sa Savezom komunista Jugoslavije (SKJ), ali je dodao da za razliku od SKJ, SNS nema jasnu ideologiju i da je njena politika zasnovana na populističkim stavovima koje se prostiru na širok spektar političke ideologije, od levice do desnice. Ognjen Zorić sa Radija Slobodna Evropa takođe je opisao stranku kao centrističku i sveobuhvatnu, iako je primetio da su „neki analitičari takođe konstatovali da je stranka desničarska i konzervativna”. Biber je SNS opisao kao stranku desnog centra, ali i kao „neideološku”. BBC News je napomenuo da SNS „nema jasnu programsku ni ideološku viziju” i dodao da funkcioniše kao sveobuhvatna stranka. Bojan Klačar iz CeSID je naveo da SNS „zagovara ideologiju desnog centra”, ali je naveo da je „što je još važnije, SNS je sveobuhvatna stranka” koja obuhvata širok spektar mišljenja, te da se SNS može smatrati i liberalnom i proevropskom strankom. Politikolozi Đorđe Pavićević i Boban Stojanović, novinar Ivan Radovanović i autori Aleksandar Marinković i Novak Gajić takođe su opisali SNS kao sveobuhvatnu stranku. Danas je primetio da je SNS, kao sveobuhvatna stranka, nastojala „privući sve birače, bez obzira na ideološku opredeljenost” i da koketira sa „najrazličitijim ideologijama”. Politikolog Vasilis Pecinis izjavio je da je SNS iskoristila fragmentaciju političkih stranaka centra i desnog centra, kao i da je učvrstila svoju vlast tako što je dominirala „kontinuumom koji se proteže od liberalnog centra do konzervativne desnice”. Pored toga, politikolog Branislav Radejić, autor Lorens Mičel i Palgrejv Mekmilan u svojoj knjizi The Statesman's Yearbook opisali su SNS kao centristu stranku, dok su Džordž Vasilev, predavač na Univerzitetu u Melburnu, i Srđan Mladenov Jovanović, naučnik, svrstali su SNS na desni centar. Pojedini autori su je takođe opisali kao desničarsku stranku. Sociolog Jovo Bakić opisao je SNS kao „pragmatično reprofilisanu” i umereno konzervativnu stranku i uporedio njen razvoj sa projektima Đanfranka Finija u Italiji. Pored toga, on je naveo da je „SNS od svog osnivanja želela da se preoblikuje u konzervativnu stranku”. Neki naučnici i novinari su SNS opisali i kao konzervativnu, liberalno-konzervativnu i nacionalno-konzervativnu. Stojić je rekao da je SNS, iako „tvrdi da pripada [konzervativnoj] porodici”, suštinski pragmatična i slabo ideološki profilisana.

Privreda

SNS je ekonomski neoliberalna, a zalaže se za štednju, reforme tržišne privrede, privatizaciju, smanjenje potrošnje i liberalizaciju zakona o radu. Stojiljković i Spasojević su napomenuli da je SNS već u izbornom periodu 2012. ispoljila svoju neoliberalnu poziciju, kao i da je vodila kampanju za značajno smanjenje subvencija, ali i broja narodnih poslanika, ministarstava, agencija, zavoda, državne uprave. Pored toga, Stojiljković je opisao kao „neoliberalno-populističkom” strankom. Tokom vlasti, SNS je uvela zakon kojim su reformisane plate i penzije, što je izazvalo kontroverzu s obzirom da su ovim zakonom smanjene. Takođe je reformisala zakon o radu, uvela lex specialis za Beograd na vodi i reformisala zakon o finansijskoj pomoći porodicama i donacijama organa.

Mediji i građanske slobode

SNS je sprovela politiku centralizacije, posebno u Vojvodini. Od dolaska na vlast 2012, posmatrači su ocenili da Srbija pati od demokratskog nazadovanja u autoritarizam, praćenog padom slobode medija i građanskih sloboda. Istraživanje koje je Cenzolovka sprovela 2015. navodi da je SNS koristila medije da bi povećala svoj uticaj. Pored toga, SNS je optužena da plaća internet trolovima da hvale vlast i osuđuju one koji na internet forumima i društvenim mrežama misle suprotno. Twitter je 2020. suspendovao 8.558 naloga koji su promovisali SNS i Vučića, kritikujući opoziciju. Godine 2022. Meta Platforms je suspendovala 5.374 naloga i 12 Facebook grupa koje su bile povezane sa SNS, navodeći da je „SNS mreža funkcionisala drugačije od tradicionalnih trolovačkih mreža”. Pored toga, Meta je otkrila da je SNS potrošila preko 150.000 dolara na oglašavanje putem platformi Facebook i Instagram. U julu 2023. u javnost je procurila informacija o 14.310 naloga na više društvenih mreža koji su hvalili SNS, Vučića i Vladu, dok su takođe kritikovali opoziciju. Kao odgovor, narodni poslanik Nebojša Bakarec pokrenuo je kampanju pod nazivom „Da, ja sam bot”, a Vučić je kasnije na Instagram postavio fotografiju s tekstom „Da, i ja sam SNS bot”. Godine 2019. Institut V-Dem je kategorisao Srbiju kao izbornu autokratiju. V-Dem je takođe naveo da su standardi pravosuđa i izbornog integriteta pali u poslednjih deset godina. Prema izveštaju organizacije Freedom House iz 2022, SNS je „ugrozila politička prava i građanske slobode, izvršila pritisak na nezavisne medije, opoziciju i organizacije civilnog društva”. Pored toga, navodi se da internet portali bliski Vladi koji „manipulišu činjenicama i kleveću nezavisne medije” nastavljaju da dobijaju javna sredstva na državnom i lokalnom nivou. Vučić i Brnabić su kritikovali ovaj izveštaj.

Spoljna politika

Novinari su SNS opisali kao proevropsku stranku. SNS se zalaže za bliske ekonomske i političke veze, kao i za ulazak Srbije u Evropsku uniju, uz „produktivne veze” sa Rusijom. Biserko je navela da je njena podrška Evropskoj uniji više „deklarativna” nego suštinska. Stojić je SNS opisao kao „mekog evroentuzijastu”. Politikolog Vladimir Goati je stav SNS prema Evropskoj uniji opisao više pragmatičnim nego ideološkim, dok je ekonomski antropolog Jovana Diković SNS nazvala „evropragmatičnom” strankom. U izveštaju iz 2014. Freedom House je naveo da je Vlada koju predvodi SNS unapredila pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Dragan Đukanović, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, primetio je da je SNS dobila podršku SAD i Evropske unije zbog svoje proevropske agende. Godine 2013. Biserko je tvrdila da je SNS deklarativno usvojila stavove DS i LDP o Evropskoj uniji. Jacobin, američki socijalistički časopis, opisao je SNS kao spoj „nacionalističkog, proruskog krila i modernizujućeg, proevropskog krila”, dok je Nikolića opisao kao predstavnika proruskog krila, a Vučića u proevropskog krila, iako se obojica slažu oko neoliberalne štednje. U studiji koju je objavio Evropski parlament navodi se da je Vlada koju predvodi SNS nastavila „politiku četiri stuba”, koja se zalaže za saradnju sa Evropskom unijom, SAD, Rusijom i Kinom, koju je ranije uveo Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i DS. Tokom evropske migrantske krize 2015, Vlada Srbije nije uvela nikakva ograničenja za migrante prilikom prelaska u Evropsku uniju, što je Vedran Džihić napisao kao pragmatičan potez, a Stojić kao „populističko-evroentuzijastičan”. SNS podržava vojnu neutralnost i protivi se ulasku u NATO, iako je Srbija nastavila vojnu saradnju sa NATO. Nakon početka invazije Rusije na Ukrajinu, Vlada Srbije je osudila invaziju, ali nije primenila sankcije Rusiji. Srbija je u Ujedinjenim nacijama glasala za rezolucije kojima se osuđuje invazija na Ukrajinu. Nikola Selaković iz SNS je takođe rekao da Srbija neće priznati referendume o aneksiji u Ukrajini pod okupacijom Rusije iz 2022. Vučić je kritikovao grupu Vagner, a Ukrajinu opisao kao prijatelja Srbije.

Demografske karakteristike

Politikolog Slaviša Orlović je 2011. primetio da su pristalice SNS uglavnom nezaposleni, penzioneri i domaćice. Prema istraživanju organizacije CeSID iz 2012. većina pristalica SNS bili su muškarci, sa osnovnom ili srednjom školom, radnici, tehničari i izdržavana lica, dok su imali široko rasprostranjenu starosnu strukturu. CeSID je 2014. izvestio da se glasačka baza SNS sada uglavnom sastoji od ljudi starijih od 50 godina, dok ideološki gledano nisu bili opredeljenji. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je sprovela Nova srpska politička misao tokom 2016, većina pristalica SNS bila je starija od 60 godina, dok je samo 12% imalo završen fakultet.