Ministar pravde
„Nemam snage da se sretnem s njim, šta da mu kažem posle svega?! Muči me neprekidno pitanje zašto je to uradio, kako se pretvorio u čudovište kad ništa nije ukazivalo na nezapamćeno zlo. Vaspitavali smo njega i brata da budu dobri ljudi i da vole. Nije bio čudak, samo živ i nestašan momak. Nismo zaostali, pa da ga ne lečimo ako smo primetili da je psihički loše, ali nismo videli nikakav problem kod njega. On to nije pokazivao i nije bio nasilan. Jeste bio razmažen i navikao da mu se ugađa. Imao je sve što je poželeo. Živeli smo za njega i drugog sina, od kojeg je mlađi 10 godina. Kad se rodio, doneo je radost, a danas… Ovo crnom neprijatelju, onom najgorem, ne bih poželela jer ovo je muka kakva se ne može ni zamisliti. Niko ko nije u mojoj koži ovo ne može da razume. Da živiš za njega i daš mu sve, a da ovo priredi sebi i tebi…“
Kako da stanem pred roditelje stradale dece. Moj sin je ubio i mene kad je pucao u nevinu decu, zakopao me živu, kroz suze priča Bilja Blažić. Pre nego je otišao od nas uveče, mene je poljubio, ocu rekao: “Ćao, bajane”, a dedi da sutra ujutru u sedam naloži vatru i da će on doći da peku prase i…
Lustracija prikazuje samo kratak izvod i citirane izjave, uz naveden izvor. Ceo tekst i autorska prava pripadaju izdavaču.