kandidat Studentske liste
„Osećam se ponosno i sigurno i ne plašim se ničega. Tata je od malih nogu znao samo za rad i to onaj najteži. Rano je ostao bez oca, od 15. godine bio je glava kuće. Nije imao pravo na detinjstvo, nije znao za odmor i letovanje, bio je samo rad. Od njive do štale i tako u krug… Ljubav prema zemlji i životinjama hrabrila ga je da ne odustane, da se bori i sačuva ono što je od predaka nasledio. Taman kad je stao na noge, pojavila se priča o rudniku Rio Tinta. Odbio je da pregovara. Odlučio je da se bori sa komšijama. Tada počinje njegovo stradanje i svih ljudi koji se bore sa njim. Nema imena kojim ga nisu nazvali. Nema dana da ga nisu maltretirali, po nalogu nekog ko se zove vlast“
"Drži se tata, oremo naše njive, hranimo naše krave i čekamo da dođeš", kazala je Jelisaveta, ćerka Zlatka Kokanovića koji se trenutno nalazi u pritvoru zbog navodnog napada i ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti. "Drži se tata, oremo naše njive, hranimo naše krave i čekamo da dođeš……
Lustracija prikazuje samo kratak izvod i citirane izjave, uz naveden izvor. Ceo tekst i autorska prava pripadaju izdavaču.