Ministar spoljnih poslova
„Prvo, relativno nizak profil studentskih zahteva – u normalnom političkom društvu, zahtevi da ‘institucije rade svoj posao’ uopšte ne deluju revolucionarno i svako može da stane iza njih, ali u patologizovanom sistemu kao što je naš oni, sa stanovišta režima, deluju upravo – revolucionarno. Drugo, iz suštine prvog zahteva proizilazi i odsustvo bilo kakvih ideoloških okvira – pokret ne projektuje posebne politike, što obezbeđuje visoku inkluzivnost i omogućava da u proteste budu uključeni svi. Treće, pokret je izrazito antiliderski, što ne samo da otežava autoritarnom režimu primenjivanje oprobanih taktika i mehanizama diskvalifikacije aktera, već predstavlja potpuno novi oblik političke borbe u društvu koje je umorno i prezasićeno liderstvom. Četvrto, studentsko lice pokreta nešto je što lako motiviše sve građane – u srpskom društvu nema legitimnijeg zahteva od onog da se pruži ‘podrška našoj deci’. Peto, pokret je potpuno decentralizovan, a hijerarhijski aspekt je sveden na studentske plenume ili zborove građana, kao oblike jednostavne i direktne demokratije. To omogućava da sve sredine (i one najveće i one najmanje) autonomno biraju probleme i ciljeve u ime kojih će tražiti da institucije rade svoj posao“
Ne može medijska blokada baš sve da blokira. Gnev je rastao, stvar je pukla, a studenti su hrabrošću probudili hrabrost i kod drugih. Naprednjacima se sveti i činjenica da su ukinuli politiku i javnu debatu, ubili opoziciju i vodili isključivo monolog, samopouzdani verovali da će njihova do zore…
Lustracija prikazuje samo kratak izvod i citirane izjave, uz naveden izvor. Ceo tekst i autorska prava pripadaju izdavaču.